18. мај 2015.

Sad hoćete i drugo?

Nekako mi se čini da nas od rođenja prate nekakva očekivanja. Od kad se rodimo, jedno po jedno ređaju se navikavanje na jelo, prohodavanje, učenje slova, dobar uspeh u školi. A onda slede: „Sve je to super, ali samo još da završiš fakultet“. Pa zatim: „Kad ćeš da se zaposliš?“ i: „Vreme ti je da se udaš“. I naravno, poslednje očekivanje u ovom nizu – deca!

Nedavno, na jednom dečijem rođendanu, mama slavljenika Laze punila je 40 godina, a on 2. Pored nas, na strunjači, sedela je mala Mila stara 1,5 godinu, sa mamom kojoj je 27. U jednom trenutku, kroz šalu, pitam ih ono što mene pitaju bar 20 puta dnevno: „Kad će drugo?“ Odgovor znam - neće.

Sve tri imamo sestre koje obožavamo i život nam ne bi bio isti bez njih. Nije ni novac problem - za drugo se obično „pozajmljuje“ od prvog, pa sve mnogo manje košta. Takođe, kažu, s drugim je lakše, sve se manje-više ponavlja i nekako znaš šta te očekuje. Dok sam tražila ilustracije za tekt, kada ukucam porodica, obavezno se pojavi slika roditelja sa dvoje dece.

Ipak, naš odgovor je – ne. Nismo mi ni sebične, ni stare, ni mlade, ni loše majke. Mi jednostavno, za sada, ne želimo više dece. Nikad ne reci nikad, ali 99,9% to je to - jedno dete. 
 


 
Kada sam ih pitala zašto ne, ovo su, od prilike, odgovori koje sam dobila. Ubacila sam ih u prvo lice, jer se potpuno slažem sa njima, nešto dodala, nešto oduzela i evo zključaka do kojih sam došla.

Volim svoje navike 

Volim sebe.Volim svog muža, svoj posao, svoje prijatelje, svoje slobodno vreme. Volim  da putujem,, da duže odspavam, da satima šetam gradom, da uživam u „samo našem vremenu“. Uželela sam se toga, iako od dolaska bebe nije prošlo mnogo vremena. Da li me to, što sebe i neke meni važne stvari stavljam na prvo mesto, čini lošom osobom? Sebičnom? Sigurna sam da ne. To je moj život i to sam ja.


Ne želim da ponovo prolazim kroz sve to

Baš to što znam šta me čeka opredelilo me je da ne želim da ponovo kroz sve to prolazim. Da ponovo budem  trudna bi mi još bio i najmanji problem, ali sve posle ipak ne bih da ponovim. Da ne mogu da se pomerim, idem u WC, normalno sedim, šetam duže od 10 minuta? Da ne spavam 9 meseci, 2 godine? Zaista ne mogu! Priznajem, ponekad mi padne na pamet da sad, dok sam još u elementu, prebrinem i drugo, ali kada vratim film unazad - ipak ne, hvala!

 
Mala deca-mala briga, velika deca-velika briga

Sećam se, čitala sam tekst Mame iz magareće klupe, blogerke koja ima troje dece i to me je tako vratilo u realnost. Podsetio me na vreme kada smo sestra i ja išle u osnovnu školu. Naravno, roditelji su radili, a nas dve smo se konstantno svađale i svako malo zivkale mamu na posao. Po nekoliko puta na dan, naizmenično, sa onim: „Mamaaaa, ona mi je rekla...ona me udarila...ona nije htela...ona mi ne da...“

Ovde, naravno spadaju i svi ostali primeri sličnog tipa, koji dupliraju radnje koje ne želim. Od preležavanja malih boginja i temperature, do svađe oko izlaska u grad...I sve to puta dva.  Ipak mislim da je puta jedan lakše.

 
Znam i jedinice koje su sasvim srećne u životu

Pomenula sam da imam sestru i to je jedan od glvnih razloga za dva deteta. Ipak, poznajem jedinice koj nisu razmažene, društvene su, najbolje drugarice su im kao sestre. Jednom rečju-nisu same na svetu. Poznajem i sestre koje ne govore, stide se jedna druge i same su na svetu.

 
Od kad sam dobila dete, na žene gledam drugim očima. Divim im se. Onima sa dvoje i više dece orden bih dala! Divim se i sebi što na neki način umem da procenim, balansiram i znam koliko mogu. Jedno dete je, za sada, ipak moj maksimum i zato ću se posvetiti mojoj devojčici onako kako najbolje znam i umem.

PS. Unapred znam da će ovaj tekst imati veliku čitanost jer ću ga proslediti svakom ko me pita čuveno gore pomenuto „kad će drugo“ pitanje :). 

Fotografije:www.pixabay.com  

16 коментара:

  1. Анониман18. мај 2015. 20:43

    Alal ti vera. Lepo, argumentovano, jasno. Svako slovo potpisujem :)

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман19. мај 2015. 15:51

    Nekako uvek, ovako izlozena argumentacija deluje kao odgovori npr tridesetogodisnjaka na pitanja - zasto jos uvek zivi sa roditeljima, ili, zasto bi odbio povecanje odgovornosti na poslu (i povecanje plate).
    - "U ovom trenutku to mi deluje kao nesto sto ne mogu da iznesem"

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kao i svaka odluka u zivotu, i ova je individualna i razlikuje se od osobe do osobe. Neki studenti, kao ja dok sam studirala na primer, zive sami od 18-e godine, sto mozda s jedne strane nosi slobodu, ali sa druge nosi odgovornost i obavezu da sve morate sami, dok vasim vrsnjacima mama kuva, pere i daje dzeparac.
      Sto se posla tice, tu sam, bar ja, uvek imala jasnu sliku dokle zelim da idem. Novac mi nikad nije bio motivacija, vec ljubav prema onome sto radim i dobar tim.
      Tako je i sa odlukom o drugom detetu-sa jedne strane je mozda lepo da ih imate vise, ali s druge je naporno, oduzima vreme, ne mozete da se posvetite necem drugom. I tu, za sada, znam sta zelim. Ili znam sta ne zelim.

      Избриши
  3. Čestitam ti na iskrenosti. Tvoj stav, tvol život. Nema šta tu da se doda. Danas se lome koplja na sve strane oko roditeljstva, detrijarhata, majčinskog instikta i sve tako u krug. Ljudi su odgovorni za sebe i svoju porodicu i ako su iskreni u tome i rade u dogovoru sa partnerom, onako kako im odgovara i kako žele da žive, tu nema mesta osudi. Muka mi je od osuđivanja. Zašto ne želi decu, zašto samo jedno, nije normalna kad rađa šesto?! Aman. Nek svako radi kako oseća u svojoj duši da treba. Ako je istinito, nemože da pogreši.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti. Tako se zaista osećam i mislim. Ovaj tekst podeljen je na jednom portalu i izazvao bujicu negativnih komentara. Priznajem, bila sam iznenađena. Svako ima pravo na odluku. Uostalom, decu rađamo za sebe, a ne za okolinu.
      PS. Rado čitam tvoj blog. Pravo osveženje :).

      Избриши
    2. ICBMOTHER kao i obično, mudro zbori. :D Ma nije džabe to "jedno" postalo tako popularno, ima mnogo dobrih strana tu.
      Ja, kao ljubitelj većeg broja dječice, moram samo da kažem - Sve u svoje vrijeme. Možda ćeš jednog dana ipak poželjeti i drugo. Kad se odmoriš, kad tvoja beba bude velika... Vjerovatno prije 5 godina nisi znala ni da ćeš željeti to jedno? I još, druga beba može biti dobrica da je ne osjetiš, kod mene tako bilo. Nebo i zemlja razlika između prve i druge.
      Kako god, tvoja stvar.

      Избриши
    3. Mozda, onih 0,1% kaze da se mozda predomislim nekad :). Hahaha, da ti iskreno kazem pre 5 sam mozda i htela, ali hvala Bogu desilo se sad :).

      Избриши
  4. Zapravo nije loše da napraviš malu razliku između dece. Jedno za drugim. Pa preboliš to brže i nastaviš sa životom, karijerom... kad malo poodrastu. Nije sebično želeti samo jedno. Svako treba da uradi onako misli da je njemu ispravno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, znam. Zato sam nekoliko puta o tome i razmišljala. Ali, zaista mi je dete teško palo. Iako se sada već navikavam na novi život, ne mogu da zaboravim prethodne mesece...Zato je za sada odgovor ipak-ne.

      Избриши
  5. Sjajno i hrabro! Ja prostoobozavam kad mi to pitanje postave neke babe u parku koje ne znaju ni kako se zovem, ali zato misle da imaju pravo da pitaju nesti sto ni moj otac mene ne bi pitao. Prvo zato sto zna sta je pristojno,a drugo zato sto to nije njegov zivot.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala puno. Razumem za babe, tek one me nerviraju, ali pitaju me svi koji ne bi trebalo, od kasirke u prodavnici do fotografa koji je radio neke slike. Ne znam cemu tolika presija za drugo dete i toliko interesovanje i navijanje da ga bude.

      Избриши
  6. Uh, cilj onog mog teksta nije bio da nekog odbijem od ideje da ima više dece. Naprotiv, pokušavam da naglasim da mama može najčešće mnogo više nego što misli, i fizički i psihički.
    Naravno, ako ti ne osećaš da je to to, nemoj se upuštati u celu priču. Jer to nije ono "sad hoću, sutra neću".
    Svako treba da se vodi kako oseća.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno da mama moze vise, ali treba znati i koliko je to vise. Ja uvrk moram da izanaliziram, takva sam. Kada sam citala post neke stvari su mi postale jasne, zato mislim da pre odluke treba znati sta te ceka. Onda sledi suocavanje sa sobom, mogu to ili ne mogu to.

      Избриши
  7. Ja mislim da lažu zbog nataliteta da drugo ne osetiš,jer je takva tvrdnja van svake pameti

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na komentaru Marija. Neko mi je nedavno rekao da se drugo samo cuva. Da je tako, svi bi imali dva i vise.

      Избриши